MOTIVACIJA

Dokumentarna kinematografija polako upada u zamku sopstvenih dobrih namera: filmovi se mahom svode na hiperbolisane životne crtice ili na nekritičko moralisanje u ime nekih navodno uzvišenih ili idealnih vrednosti, kojih u održivim količinama zapravo i nema. Nema ni dostojnih diskursa – ni konzervativnih, ni liberalnih, ni katastrofičnih ni idealističkih – koji bi tu mučninu ublažili. Otud beg u Ništa, bratimljenje s Ničim kao permanentnom mogućnošću novog početka, kao komentar na stanje u društvu, kao interna prozivka industrije dokumentarnog filma i i kao novi, beskrajno zahvalni filter za lično preispitivanje.

Ne osećam ja nikakvu prazninu, naprotiv. Pamtim svoje najlepše fudbalske poteze još s početka 80-ih, ispoštovao sam roditelje, državu, većinu prijatelja i neku svoju ličnu religiju; imam predivnu decu, izdržljivo telo i zaigrani um. A opet, upravo svest o ‘ničemu’ čini tu životnu ispunjenost još većom, i pritom pruža najneutralniju i možda najpošteniju osnovu za sagledavanje ličnih i profesionalnih stavova i dostignuća.

Ideja o dokumentarcu o Ništa, koja je zapravo krenula kao intelektualna provokacija, interiorizovala se do te mere da se osećam kao da sam upao u sopstveni film. Poenta ove priče je da i svaki gledalac, i filmofil i kinofob, doživi taj pozitivni potencijal Ničeg na neki svoj način. Ako refleksni smešak koji svi imaju kada prvi put čuju koja je tema filma ostane i na kraju, onda je zadatak više nego uspeo.

Jasno je da ne postoji prepotentnija i pretencioznija tematika od ove, ali sam upravo zato spremam da je razrađujem dokle god ne dostigem dramaturgiju i estetiku koji će je biti dostojni. Ja bih sada najradije ovaj film brusio još narednih 30 godina, ali ne verujem da bi se osnovna ideja promenila.

Želeo bih da napravim vizuelni, dokumentarni pandan Erazmovoj „Pohvali ludosti“ –  jednu svojevrsnu „Pohvalu Ničega“, ravno 500 godina kasnije, na svetskom nivou i to baš iz srednjevekovne Srbije.

Voleo bih i da me praunuci pamte kao ’onog našeg ludog pradedu koji je snimio dokumentarac o Ništa’, ili bar kao ’onog našeg ludog pradedu koji je ceo život pokušavao da snimi dokumentarac o Ništa’.

U oba slučaja, hvala.