IZBOR SRPSKIH SATIRIČNIH AFORIZAMA
Aforizmi Beogradskog aforističarskog kruga, 1967-2009. Spisak aforizama sa imenima pojedinačnih autora u pripremi.
Mi u svakom trenutku znamo šta hoćemo,
samo ne znamo kad je trenutak.
Budućnost nam je već tradicionalno svetla.
Sahranjen je u aferi velikana.
Da bi sve bilo ružičasto,
crveno mora da izbledi.
E, da smo u rati imali onoliko heroja
koliko se ispostavilo da smo imali…
Ja se plašim tog čoveka.
I danas je radio.
Dajte mu polugu,
pomeriće vam bubrege.
Bez levog krila
let je sigurniji.
Desni grizu.
Uzvratili smo neprijatelju istom merom
pre nego što je i pomislio da nas napadne.
Šta je starije:
faraonova piramida ili pustinja??
Nema odmora dok traje obmana.
Lice čiji se lik posle informativnog razgovora
bitno promeni dužno je da podnese zahtev
za promenu lične karte.
Kad sam se vratio sa informativnog razgovora,
majka me je odmah prepoznala.
Srce joj je govorilo da sam to ja.
Čim demonstranti pomisle na kamenice,
policija uzvrati pendrecima.
Stojte! Pucaćemo! -upozoriše policajci demonstrante.
Demonstranti su stali.
Policija je pucala u vazduh.
Poginulo je nekoliko letećih demonstranata.
Ministar je smenjen jer je policija pucala u demonstrante… za vreme predsednikovog popodnevnog odmora.
Policajac koji je tukao građanina biće izbačen iz službe jer je utvrđeno da mu je to tek prvi put.
Srbi više nisu ono što su nekad bili.
Da stvar bude gora, nikad to nisu ni bili.
Radujemo se što ćete opet biti
naši tradicionalni prijatelji.
Hteli smo da se borimo do poslednjeg čoveka,
ali nas nije bilo dovoljno.
Ne postoji nijedan narod
nad kojim smo mi počinili genocid.
To su zveri.
Iz bolnice su gađali skolu
i ubili nam snajperistu.
U gradu smo bombardovali isključivo vojne ciljeve, strogo vodeći računa da se nijedno dete
ne probudi.
Neprijatelj nikada ne spava.
Granatiramo ga i danju i noću.
Napad je naša najbolja odbrana,
ali nismo došli da se branimo.
Uzvratili smo neprijatelju istom merom
pre nego što je i pomislio da nas napadne.
Morali smo da ih napadnemo,
jer su nam oni odmah uzvratili.
Nećemo da obustavimo paljbu
sve dok rat ne prestane.
Sukob se nije mogao izbeći.
Vi ste se borili za mir,
a mi protiv rata.
Jedva čekam da me mobilišu.
Čim dođu po mene, počeću da pucam.
Nismo okrvavili ruke.
Krvi je bilo samo do kolena.
Jeste li zainteresovani za direktan prenos rata,
ili hoćete samo pogotke?
Mir je naš prvi ratni cilj.
U građanskom ratu nema ni pobednika ni poraženih. Možemo ratovati rasterećeni.
Ubijaju i civile.
Odelo ne cini čoveka
Ubili su Muju i Hasu.
Iz vica.
Morali smo da ih ubijemo.
Jer, da nismo ubijali mi njih, ne bi ni oni nas.
Dobili smo ratni raspored.
Mi smo postradalo civilno stanovnistvo.
Ratni zločinac je pogrešno parkirao.
To ovde ne može da prođe nekažnjeno!
Rat je okončan sklapanjem
bratoubilačkog mira.
Televizija svakodnevno bombarduje gledaoce slikama najužasnijih ratnih zverstava.
Da bi zaboravili stvarnost.
Ne zna se ko je prvi zapucao.
Sigurno je jedino da oni nisu oklevali da odgovore.
Neprijatelj nas je opet iznenadio.
Očekivali smo da prvi napadne!
Vreme je da se posle silnih političkih prepucavanja vratimo normalnom životu.
Ratovanju.
Nas dva brata oba ratujemo.
Na suprotnim stranama.
On je ratni profiter. Ostao je živ.
Rat se završio katastrofalno po predsednika.
Završio se.
To što smo postali miroljubiv narod,
vratićemo vam kad-tad!
Ako se svi slože,
i ja ću glasati za promene!
Mladi su naša najveća briga,
jer žele da zauzmu naša mesta.
Bezbolno smo uveli demokratiju.
Nismo je ni osetili.
Ima li kod vas slobode govora?
-Ima, ali nećemo o tome preko telefona.
Iza svakog uspešnog muškarca stoji jedna žena
koja će umeti da potrosi sve pare.
Iza svakog uspešnog muškarca stoji jedna žena koja mu radi iza leđa.
Iza mene, kao uspešnog čoveka, stoji uspešna žena. Ne sme da sedne dok ja ne kažem!
Iza uspešnog muškarca
leži žena.
Da bi nas čovek skrenuo pažnju na sebe,
ne mora da strajkuje glađu,
već nešto da pojede.
Kod nas kameleoni menjaju boju
u skladu sa najvećim.
Knjiga je konačno ugledala svetlost dana.
Na lomači.
Da knjiga nije spaljena,
ceo tiraž bi planuo.
Pisac će posle objavljivanja inkrimisane knjige
moći besplatno da živi bar nekoliko godina.
Za pisca ćemo lakše,
on je u jednom primerku.
Reč je o čuvenom piscu.
Ne zna se da li je izdao više knjiga ili prijatelja.
Oslobodićemo sve srpske zemlje.
Svog prisustva.
Vođa je stvorio Veliku Srbiju.
Koliko nas je ostalo,
sada nam i Srbija izgleda velika.
Veća riba guta manju.
Velika Srbija Srbiju.
Rođen je u Srbiji, a umro je u inostranstvu.
U rodnom selu.
Svi Srbi će živeti u jednoj državi,
ali će putne troškove morati sami da snose!
Jebeš zemlju koja bar deo Bosne nema.
Skinuo sam vođine potrete.
Sada gledam gole zidove.
Generali nisu izgubili sve teritorije.
Dobili su ogromne stanove.
Dan mi se završava čitanjem novina.
Kada ih uzmem u ruke,
padne mi mrak na oči.
Umesto proizvoda,
naše fabrike na tržište izbacuju radnike.
Sloboda kretanja nam je neograničena, što nadležnim organima znatno otežava naše praćenje.
Smeta mi lažni patriotizam.
Ja otadžbinu volim baš zato što ne znam zašto.
“Slobodno!”, ču se glas iz ćelije.
Srbi respektuju svakog neprijatelja.
A Vođu iznad svega.
Svi se pitaju šta će biti sa nama posle Njega,
ali niko da postavi pravo pitanje:
Šta će biti sa Njim posle nas?
Nestao nam komšija.
Ko ga nađe, neka mi vrati ključeve.
Da mi je neko ranije rekao da ću živeti kao pas,
ujeo bih ga.
Učeći se na greškama,
Srbi su naučili da greše.
Ko zna zašto je to dobro,
ne zna zašto je to loše.
Na brvnu jarac.
Sam protiv svog uverenja.
Ni mravojed ne bi mrava zgazio.
Decu odnose rode – reče žaba.
Zlatnoj ribici som ispunjava svaku želju.
Uhvatili su ga na delu.
Radio je.
Ako vi ne možete da živite od svoga rada,
mogu drugi.
Ne može se ovde govoriti o diktaturi –
u njegovom prisustvu.
Šta će zemlji mladost,
zemlji treba đubre.
Pametni su dobijali metak u čelo.
Tako je počeo odliv mozgova.
Još u dvanaestom veku
ovde se jelo kašikom i viljuškom,
a i danas bi kad bi imalo šta.
Zar i ti, sine Edipe!
Hipohondar je izlečen.
Razboleo se.
Političari uzivaju veliki ugled
u nenaseljenim krajevima.
I brodolom je uspeh
ako se predstavi kao deratizacija.
Reforma gramatike:
prošlo, teško i buduće vreme.
Nije to oreol,
to smo ih mi zaokružili.
Reinkarnacija bi omogućila
da se čuje i druga strana.
Vuk je dao samo 5 samoglasnika.
Nije predvideo ovakvu kuknjavu.
Da bi vrh brže rastao,
grane se podsecaju.
A kada je došla zima,
crvčak je pojeo mrava.
Uzmi sve što ti vlast pruža.
Danas si cvet, sutra uvela ruža.
Naš neprijatelj ima ogromne gubitke.
Svakoga dana u svetu umiru milioni ljudi.
Snajperista je mogao da bira između osoba A, B ili C. I pogodio je.
Pa šta ako juče ništa nisam jeo!
Ješću danas dva puta!
U toku bitke nisam ispalio nijedan metak,
ali sam zato sve to nadoknadio
dok smo proslavljali pobedu.
Živim od humitarne pomoći.
Prodajem je na veliko.
Kupili smo glasove birača.
Po fabričkim cenama.
Imam neophodnu tišinu za pisanje aforizama.
Svi oko mene ćute.
Žena i ja se bavimo organizovanim kriminalom.
Ona krade hleb u jednoj, a ja mleko u drugoj prodavnici.
Najjači smo kad je najteže.
A nama ništa nije teško.
Mi sve neuspehe pravdamo našim mentalitetom.
Takav nam je mentalitet.
Neprijatelj je panično bežao na pogrešnu stranu.
Morali smo da se povučemo.
Subotom i nedeljom ministar se odmara.
To je njegov doprinost borbi protiv kriminala.
Napustio je Srbe u Bosni, zatim Srbe u Hrvatskoj,
pa se i u nama probudila nada.
Pećinski ljudi su bolje živeli.
Oni su preko sindikata dobijali polutke dinosaurusa.
Narod koji ima ovakvu omladinu ne treba da brine za budućnost. Kanade.
Nismo mogli da se odlučimo između istočne i zapadne civilizacije, pa smo izabrali kompromis: Da budemo necivilizovani.
Ja sam ideolog vladajuće stranke.
Ona sprovodi u život moje aforizme.
Danas je svečano otkriven renovirani kamen temeljac.
Ministar je bio zaprepašćen činjenicom da prima tri plate. Honorarno je poveo istragu.
Nad našim stolom lebdeo je miris francuske kuhinje. Opet smo ručali parizer.
Hoćemo da izgradimo civilno društvo.
Povećali smo broj policajaca u civilu.
Gde oni prođu, tu trava raste i buja.
Pogledajte samo naše fabrike.
Crna mačka mi je prešla put.
Sutradan je crkla.
Među policajcima ima i onih koji ne žele da tuku narod. Takvi radije pucaju.
Ima stvari koje vređaju nas ponos.
Sigurno ih ima.
Na Zapadu komšija ne kolje komšiju.
Oni su strašno otuđeni.
Ja, jebi ga, pišem kao sto govorim.
Mislio sam da živimo kao stoka, a onda sam pogledao film o stočarstvu u Danskoj.
Agresor je bombardovao predsednikovu rezidenciju, ali, kada nam je bio najpotrebniji,
predsednik nije bio kod kuće.
Da li su gori ovi novi ili oni stari?
– Da.
Jednom sam, idući u budućnost, otišao tako daleko da sam stigao do početka prošlosti.
Kako da nađemo zajednički jezik
kad smo mi u pravu,
a vi u vašem bazenu.
Ja o tebi,
jao meni!
Bolja budućnost nam se nasmešila,
jer smo je zasmejali.
Oče naš,
budi malo njihov!
Svi su na našoj strani.
Samo smo mi na suprotnoj.
Učili smo se na greškama,
a usavršavali na katastrofama.
Srbije se vratila u porodicu naroda
i od tada je sve kako tata kaže.
Kupio sam fakultetsku diplomu,
mada sam mogao te pare da potrošim i na neku pametniju stvar.
Naša kuća je bila pod zaštitom države.
Sve dok se nije srušila.
U poslednjem ratu srušena su mnoga srednjovekovna crkvena zdanja.
Zub vremena nije poštedeo ni najnovije građevine.
Ako na početku predstave puška visi na zidu,
to znači da ce na kraju predstave aplaudirati strani posmatrači.
Ne privlači me brza hrana.
Uvek izbegavam kontejnere ispred McDonaldsa.
Koliko dugo već ne radite ništa,
ako nije poslovna tajna?
Volim svaki posao,
ali ljubav je lepa samo dok se čeka.
Danas sam oteo kosku svom psu, a juče je on meni. To se zove prirodni lanac ishrane.
Ceo život mi se svodi na to:
kuća – posao, kuća – posao,
a da stvar bude gora, nemam ni kuću ni posao.
Nacionalne manjine u Srbiji još ne uživaju sva prava. Turcima još nije priznato pravo na prvu bračnu noć.
Dragi gledaoci,
vaša otvorena pitanja predsedniku od sada možete da postavljate i direktno na telefon 92.
Prijatelj se poznaje u nevolji.
To je onaj što se najviše raduje.
Sizif je kamen gurao uzbrdo,
mada naši najeminentniji stručnjaci smatraju
da bi još veći efekat postigao
da je vukao kamen uzbrdo.
Postavili smo kamen temeljac,
a onda je došao Sizif.
O Sizifu je dosta toga rečeno.
Čoveku treba pomoći.
Sizife, Srbine!
Ne zanima me kako ste zaradili svoj prvi milion.
To je poslednje u životu što bi me zanimalo.
Mi smo prvi došli na Balkan.
U tome je naša prednost nad starosedeocima.
Mi ne skrnavimo groblja.
Naprotiv, iza nas ostaju nova.
Ja mislim da znam.
Još kad bi znao da mislim…
U svakom žitu ima kukolja.
No, to su tek početni rezultati.
Opasniji su naši konji od trojanskih.
Puni su sebe.
Iz našeg trojanskog konja ispala je balega.
Ima dana kada ne znam šta da radim.
Ostalo su praznici.
Izvinjavamo se što zbog dužine drugog dnevnika
nismo u stanju da emitujemo treći dnevnik.
Ne smemo dozvoliti da se komunizam povrati.
Tim pre što se nikada nije ni gubio.
Šta nam vredi što se komunizam srušio
kad smo ostali pod njegovim ruševinama?
Bio jednom jedan narod kome su ne jednom obećali da ce jednog dana
živeti u jednoj državi.
Radnici su bedno plaćeni.
Srećom, retko.
Mogu da biram: ili ću biti marioneta,
ili će mi život visiti o koncu.
Svako zadovoljstvo se plaća.
Rad nam nije nikakvo zadovoljstvo.
Zašto bi policija jurila kriminalce
kad se oni mirno šetaju ulicama naših gradova?
Lepa reč i gvozdena vrata otvara.
Uzmimo, na primer, reč tromblon.
Državna televizija ne emituje narodnu muziku po željama slušalaca… Samo vesti!
Oslobodioce su građani dočekali na ulicama.
Sve kuće su bile porušene.
Hranim se redovno.
Jedem se iznutra.
Ni nebo nije svima isto.
Nekima je plavo, a nekima prokišnjava.
Detetu sam kupio dve torbe.
U jednoj nosi knjige, a u drugoj pare za besplatno školovanje.
Sad ispaštam što sam se besplatno školovao.
Besplatno i radim.
Kad bi narod znao koji je od dva kandidata gori,
izabrao bi boljeg.
Jedino te ja u potpunosti razumem,
reče glupak glupaku.
Jedni vole debele žene, drugi mršave,
treći ono između.
Sa nadgrobne ploče: Jovanović…
život privremeno proveo na radu u Švajcarskoj.
Svakodnevno šaljem humanitarnu pomoć u otadžbinu. Prodaje se kao alva.
Jednima je radnička klasa u duši,
drugima na duši.
Ništa nije tako skupo
kao što je život jeftin.
Istina je da nismo umrli,
ali laz je da živimo.
Od naša dva oka u glavi,
jedno bi htelo da bude – gornje.
Mirno spavaj, nano.
Sve je zataškano.
Kad ugledam neke face na televiziji,
dođe mi da bacim pogled.
Mi se zalažemo za razvoj srednjih i malih preduzeća. Od velikih smo napravili srednja,
a od srednjih mala.
Imali smo mi i većih problema,
ali ovakvih – nikad!
Mogu mirno da spavam,
al nemam gde.
Pitate me valja li vlada?
Nema šta ona ne valja.
Bila tri brata.
Dvojica behu pojedinci,
a treći je organizovano istupao.
Moja zemlja je kao iz bajke.
Lepa, a siromašna.
Ko nema,
bez njega se može.
Uradili smo mnogo na humanizaciji naših zatvora.
U ćošku svake ćelije čuči po jedan lekar.
Što se, bre, toliko dereš –obrecnu se dželat na žrtvu –zar ne vidiš da je i meni prvi put?
Konacno rešenje srpskog nacionalnog pitanja:
reka Drina bez obala!
Na greškama se uči,
osim ako ih ne slavimo kao praznike.
Žena – kako to gordo zvoca.
Mi smo ponosan narod.
Ne dozvoljavamo da nam rade
ono što nam rade.
Mi smo lepa zemlja,
a pamet i lepota retko idu zajedno.
Budi se Istok i Zapad…
Ali Zapad malo ranije.
Velike istine su sažete u aforizmima,
a male rastegnute u romanima.
I tako je izvršena smjena generacija.
Umesto onih koji nisu uradili ništa
došli su oni koji će učiniti sve
da se nastavi tradicija predaka.
Narodu koji kasno ustaje
minut do dvanaest je samo prolazno vreme.
Levica ! Desnica !
Narod je nokautiran!
Život je pasji,
ali su zato koske izuzetnog kvaliteta.
Zrno vlasti,
brdo masti!
Svi nasi susedi su na ivici provalije.
Kad su nam nevolje došle do grla, prerezali smo ih.
Kod nas nema zlatne sredine,
sve je to bižuterija.
Da hoce da dođe to prekosutra,
pa da i bolje sutra uđe u istoriju!
Živim sa trenutak kada će se
živeti na duge staze.
Zlato moje,
reče videvši joj zube!
Pravda je spora,
ali nedostižna.
Kad budete umirali od smeha,
uvek će se naći neko ko će da vas spase.
I bi potop,
ali se to vešto krilo da ne bi procurelo u javnost.
Od gladi su pomrli
jedino oni koji su podlegli glasinama
da hrane nema dovoljno.
Poslednja mi je želja, moj narode,
da vam ispunim poslednju želju!
Ovde je uzrok svega
samo jedan od razloga.
On je slobodan umetnik.
Juče su ga pustili.
Promenjen je odnos prema intelektualcima.
Ne tuku ih više po glavi.
Dočekali su nam hlebom i solju.
So su nam stavljali na rane.
Nekada su radnici išli u partizane.
Danas idu u Nemce.
Najcrnje je crveno.
Zalutali smo.
Mozda nismo trebali na prvoj raskrsnici da skrenemo levo?
Ostavili su na mene dubok otisak.
Šest kopči.
Vreme je da se udari pesnicom o sto,
reče pesnica stolu.
Dođi da razgovaramo kao ljudi,
reče vuk ovci.
Ako ste vanserijski,
tretiraju vas kao škart.
Došlo je vreme promena.
Dizajn uniformi se mora menjati.
Mislim, dakle postojim.
U kartoteci.
Zora svane i kad su petli poklani.
Piši propalo.
Čitaj kako je napisano.
Medijski rat se nastavlja.
Ubili su glavnog urednika.
Borimo se za mir.
Jel za mir, beše?
Nosioce Partizanske spomenice ’41.
zamenili su nosioci tehnicke robe ’91.
Umro je prirodnom smrću.
Ubijen je.
Pokazali smo im zube.
Bili su nam u šakama.
Ja sam pacifista.
Moraću da se selim na Pacifik.
Naša policija bije i žene.
Mi smo emancipovana zemlja.
Narod je bio go i bos.
Sad je odran i obogaljen.
To je okoreli političar.
Više puta nije osuđivan.
Velike ribe su jele male ribe.
A onda smo došli mi sa dinamitom.
Ratni zločinci su delili autograme.
Tako je potpisan mir.
Radiš?! Ko te plaća!?
Na izborima su glasali i mrtvi ljudi.
Mi.
Ja sam sitan lopov.
Vanstranački.
To je vrlo perspektivan političar.
Još nije na vlasti, a već je u svim satirama.
Ne radim i ne primam platu.
Ja sam profesionalac.
Promenio bih svoj prvobitni iskaz,
iz perioda kad sam još imao oba bubrega.
Svim putnicima je stavljen povez na oči.
Vozi, Miško!
Vodili su ljubav,
a onda je došao rat.
Ne volim krem društva.
To goji.
Protiv nove vlasti niko ne sme da pisne,
jer ko bi se na tome zadržao?!
Kod nas je kontrola rađanja civilizacijski regulisana, ali se zato ubijamo bez kontrole.
Kod nas ne postoji parlamentarna kriza.
Svi redovno uzimaju lekove.
Ko se zadnji smeje najslađe se smeje,
reče Srbin i uđe u Evropu.
Umetnost nam je u krvi – čak i kad ponestane droge, lekova i alkohola.
Konačno smo dobili novu vlast.
Biće to pravo osveženje za satiru.
Zemlja, vazduh, voda, vatra, vlast.
Mi, dole potpisani,
padamo sve nize i nize.
Od sudbine ne možemo pobeći.
Sudbina će pobeći od nas.
Ko preživi, pričaće.
Ko bude pričao, teško da će preživeti.
Tiraniji su odbrojani dani.
Na redu su godine.
Mi čekamo Godoa,
iako znamo da ce doći.
Od frenetičnog aplauza nije se moglo čuti šta vođa govori, što je prisutne dodatno razgalilo.
Vođa je nepogrešiv, u to sam ubeđen.
Nekoliko puta.
Prođe život dok kažeš: “Dole vođa!”
Umri muški, reče policajac
i poče besomučno da tuče staricu.
Poziva se duh da se vrati u bocu.
Biće mu zagarantovana sloboda kretanja.
Presuda je mnoge iznenadila.
Naročito sudiju.
Glavu dajem da si ti dželat,
reče žrtva.
Dotakao sam dno života.
Ako je ovo uopšte zivot.
Pripremite viski,
na pragu smo ledenog doba.
U vinu je istina.
A istina je da voda nije za piće.
Nas nacionalni interes
definisan je u tri tačke.
Došlo je i mojih pet minuta.
Mada ne volim da jedem na brzinu.
Pas je moj najbolji prijatelj.
Zato bi mogao da mi kaže gde je zakopao kosku.
Knjiga je čovekov najbolji prijatelj, reče pas, već pomalo umoran od svega.
Preciznije rečeno sve je moguće,
reče prorok.
Satiričar – atentator koji je prešao sa dela na reči.
Razum je pobedio.
Sve nade ulazemo u revanš.
U škole je uvedena veronauka,
a uskoro će i grejanje.
Narod uporno kopa po kontejnerima.
Nema ‘leba bez motike.
Mene, kao naučnika, posebno intrigira problem gladi. Danas nisam ništa jeo.
Čovek koji nema svoje JA može biti svako od nas.
Kako se osećam?!
Šta ima da se osećam, ja sam lojalan građanin!
Revolucija jede svoju decu. Što ne pojede, to se pokvari.
Da nismo svesni svoje veličine,
i mi bismo bili mali narod.
Nema tog lavirinta
kome mi ne možemo da pronađemo ulaz.
Stanite, pobogu,
Srbiji se žuri!
Posle sedme čaše sam popio šestu. Posle šeste, petu. I sve tako, dok se nisam otreznio…
Čovek koji se ne trezni
hroničar je svog vremena.
Svi krivci su kažnjeni. Cela država je u zatvoru.
Eureka!
Više se ničega ne sećam!
